Nakon neuspjeha na izborima za dikatatora Kharavatistana, Narodni Kandidat odluči postati Osnivač Stranke. Započe sakupljati članstvo i tražiti ljude pogodne za pozicije u parlamentu. Naišavši tako na Poštenog Građanina kako ide za svojim poslom, Osnivač Stranke mu pristupi i upita ga: 'Koliko biste platili za nominaciju u parlament?' 'Ništa' odgovori Građanin.

'Ali svakako biste dali prilog kampanji koja bi pomogla vašem izboru na parlamentarnu funkciju?'

'O ne, ne bih' reče Građanin ozbiljno. 'Ako ljudi žele da radim za njih, trebali bi me zaposliti bez mog poticanja. Meni je savim udobno bez parlamentarnog mandata.'

'Ali,' ustrajao je Osnivač Stranke, 'biti izabran u parlament je stvar koju treba željeti. Velika je čast služiti narodu.'

'Ako je služenje narodu velika čast' reče Građanin, 'bilo bi od mene nepristojno da tu čast zahtijevam. I kad bih tu čast stekao vlastitim nastojanjem to ne bi bilo časno.'

'No dobro,' nije odustajao Osnivač Stranke. 'Barem ćete, nadam se, podržati program stranke?'

Građanin odgovori: 'Nije vjerojatno da su autori programa točno izrazili moja mišljenja i stavove bez prethodnih konzultacija sa mnom; kad bih podržao vaš program iako ga ne odobravam, bio bih lažov.'

'Vi ste ogavni licemjer i idiot!' usklikne Osnivač Stranke.

'Niti vaše vjerovanje u moju prikladnosti za nominaciju' odvrati Građanin, 'neće me privoljeti.'